After a long and emptying silence…

Proživjeh tri života od posljednjeg blog posta. Da filtriram mizandriju, nakupljenu ravnodušnost nakon gomile tuđih površnosti, sreću opakog naličja, gušeće sebičnosti…da vidimo što će ostati ispod svega nataloženog. Možda i ne postanem sarkastična.

Zasad dišem slobodno, ili barem tako mislim. Demončići čuče u prikrajku i trljaju ručice mojim nespokojem. No, tko je ikad uspijevao pisati dok je bio presretan?

 

Drago mi je, Bluna.

10 thoughts on “After a long and emptying silence…

  1. Ja sam pisao (i) dok sam bio presretan – drugo je što su me mnogo više voljeli čitati dok sam bio cinično-sarkastični gad. 😀
    I tek da znaš, baš te volim sarkastičnu. Uvijek me iznenadi koliko snage ti imaš pod mirnjikavom površinom. Hit it! 🙂

  2. Kako mi je drago vidjeti te na ovoj strani ulice, i ja sam neki dan zavirila na svoj stari blog.. još postoji 🙂 Pratim te sada u stopu. Puse ti šaljem i puuuuno dobrih vibri
    Ivana

  3. Mogu ti reći da sam uz blog proživila i preživila mnoge loše trenutke i bio je to divan osjećaj, vrhinsko filtriranje. Iako godinama nisam pisala, osim povremenih neartikuliranih ispada, gotovo nema dana da si nisam obećavala povratak. Uglavnom, drago mi je Bluno 🙂

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s