Eye of the hurricane

Postaješ ono što u sebi hraniš, ukoliko se u međuvremenu ne umoriš i ne pustiš da sve ide svojim tokom. Nisam više ista, ne idem glavom kroz zid na prvu loptu kao u dvadesetima. Sve mi je lakše jednostavno- pustiti. I mudrost daje plodove, pošto se ljudi kroz situacije u kojima stojim tako nepomično vrlo brzo iskristaliziraju u svim svojim nijansama. Zaključi se nameću sami od sebe. Iako boli, ne razbijam se o zid. Blažene skore četrdesete.

Umorili me ljudi, prohtjevi, htijenja. Godi mi nepomičnost. I nije da nemam života niti strasti, nego se ne dam bujici da me odnese. Ugodno je u oku tornada. Valjda je to ono što nazivaju ‘biti promatračem’. Tu si, prisutan si u potpunosti, ali zaštićen. Ogroman doseg za jednog control freaka, zar ne? I paše, baš paše nakon toliko godina sagorijevanja i involviranosti. Blaženi mir, taj neočekivani dodir dugo priželjkivane, toliko žuđene milosti.

I hvala Mu na tome.

 

6 misli o “Eye of the hurricane

  1. Iskreno mislim da tek iz mira dolazi – strast. Ona prava strast za životom. Kada po putu popadaju sve ometnje, svi krivi fokusi. I onda staneš tako i diviš se sebi, a želje se polako razmahuju, kao da sve dobija boju – koju izabereš. Divne li slobode!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

w

Spajanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.